Историјат планинарског савеза Београда

Планинарски Савез Београда поносно баштини традицију дугу готово шест деценија, утемељену на ентузијазму, посвећености и љубави према природи. Током година свог постојања, Савез је изградио снажан организациони и вредносни темељ, на којем и данас почива његов рад. Богато искуство и знање, стицано генерацијама планинара, усмерено је ка успешном организовању више од тридесет планинарских и спортских акција годишње, које окупљају љубитеље планина свих узраста.

Поред организације атрактивних излета, похода и планинарских тура, Планинарски савез Београда има значајну улогу у ширењу планинарске културе и омасовљавању боравка у природи. Савез данас окупља двадесет планинарских друштава, као и више специјализованих одсека, чије активности из године у годину привлаче све већи број младих. Та бројност и разноврсност представљају снажан показатељ виталности и значаја Савеза у друштвеном и спортском животу престонице.

Корени организованог планинарства у Београду сежу у период непосредно након ослобођења града 1945. године. Тада је основан „Фискултурни савез Србије“ (ФИСАС), са циљем обнове и развоја спортског живота у послератној Србији. На челу Савеза налазио се Владимир Дедијер, док је дужност секретара обављао Драгош Стевановић. За зимске спортове и планинарство био је задужен Милош Нишавић, истакнути смучар и спортски радник, чија је породица оставила значајан траг у историји српског скијања.

У трећем броју часописа „Фискултура“, од 23. јуна 1945. године, објављен је текст под насловом „Поступак за оснивање фискултурних друштава“, који је представљао важан корак ка институционализацији спортских активности. Убрзо потом основан је „Фискултурни одбор Београда“ (ФОБ), у оквиру којег је деловала и секција за планинарство и смучање. Њеним радом руководио је Милорад Мишчевић Бревинац, угледни планинар и смучар, чије име заузима значајно место у историји домаћег планинарства.

Преломни тренутак догодио се 1948. године, када је на предлог Централног одбора „Фискултурног савеза Југославије“, на Другом конгресу, донета одлука да се планинарство издвоји из дотадашњих спортских друштава и клубова и организује као самостална делатност. Формиран је Планинарски одбор ФИСАС-а, који је 24. фебруара 1948. године изабрао Иницијативни одбор за оснивање Београдског планинарског друштва. На његовом челу налазио се Цица Константиновић, истакнути планинарски функционер и визионар, чијим је залагањем 14. марта исте године основано Планинарско друштво „Београд“.

Током исте године формиран је и Градски одбор Планинарског савеза, који ће убрзо понети име „Планинарски савез Београда“, чиме је заокружен процес институционалног утемељења организованог планинарства у престоници. Оснивањем Планинарског савеза Србије 1948. године успостављена је и ширa организациона структура, која је преузела координацију рада градских и покрајинских савеза, постављајући темеље систематског и трајног развоја планинарског покрета у Србији.

Данас, Планинарски савез Београда стоји као сведочанство истрајности и љубави према планини — као заједница која негује традицију, подстиче здрав дух и тело и повезује генерације у заједничком корачању ка врховима.