Aкција подржана од ПСБ-а, изведена је у сарадњи два београдска планинарска друштва \“Раднички\“ и \“Победа\“.
Aкција подржана од ПСБ-а, изведена је у сарадњи два београдска планинарска друштва \“Раднички\“ и \“Победа\“.
Идеја о планинарском подмлатку, која је несумњиво заживела (од октобра 2009-те-до данас кроз акције у којима су главни актери били најмлађи) у ПД Раднички, још је више заблистала овом заједничком акцијом на Рајцу-тој рајској планини како су је због њене лепоте називали многи путописци. Када је Тихомир Војновић, председник ПД Радничког предочио у Планинарском савезу Београда да су деца из нашег друштва,узраста 5/6/7 год. прошле године прошла и освајала врхове планина: Авала, Букуља, Рајац, Рудник, Повлен, Јабланик, Штубеј, начелник ПСБ-а, господин Милан Лончар је са занимањем слушао и са радошћу предложио да једна таква акција најмлађих буде донирана од стране ПСБ-а,наравно уз учешће других планинарских друштава Београда. ПД Победа се одмах ангажовала и тако је дошло до договора да ову акцију за најмлађе воде ова два београдска планинарска друштва.
И тако у суботу 5.2. из Скерлићеве улице у 8ч, пун Ластин аутобус, нас чак 52-је кренуо је пут Рајца, озвучен дечјом грајом, са путницима насмејаним дечијим осмесима. Породица Александра Дамњановића нас је пратила колима (5 чланова). Водич Душан Јанковић из Победе, Зоран Дечански из Радничког и ја поздрависмо велику веселу дружину желећи да нам два дана на Рајцу протекну у лепом планинарењу и дружењу.
Рајац нас је дочекао окупан сунцем, испред дома \“Чика Душко Јовановић\“ огромни снешко је зажелео добродошлицу а Рајко и његово особље показало је своју традиционалну срдачност, тако да је размештање по собама протекло брзо. И они који нису били раније у дому брзо су се снашли. Већина деце ће први пут спавати у планинарском дому што је за њих доживљај, нарочито онима који спавају у заједничкој спаваоници.
После окрепљења у кухињи и спремања за пешачку туру кренула је велика колона према врху Рајца(848мнв). Успут је било и грудвања, бацакања у снег,дивљења околним пропланцима, а на врху нас је дочекала предивна панорама-видела се јасно Авала са торњем који су деца уочавала, па Космај, Венчац, Букуља, Рудник које смо пењали и даље ниска планина… Показивала сам им вулканску купу Островицу коју намеравамо да освојимо. И многи одрасли су се дивили призору који је мамио и планинама које као дас у се показивале и хтеле да кажу: \“Зовемо вас, дођите, ово је Србија коју не познајете\“. Сва деца (осим малог Антонија Дамњановића (2,5 год), који је са мамом и баком остао код дома) њих 32-је и 22-је одраслих било је на врху. Као од шале ницали су снешкићи, гурале су се огромне грудве од расквашеног снега, окрепљење, сликање, силазак у дом. Ручак је био планиран за 16:30ч. Деца су од расквашеног снега била доста мокра тако да је само неколицина пре ручка изашла на санкање испред дома што нам је свима тешко пало,али требало је у дому осушити обућу и одећу и спремити се за сутрашњи одлазак до Добрих вода.
После ручка уследило је играње уз музику, квиз о планинама и ономе што смо научили из претходних акција. Деца су показала да су све оно што су искуствено научила током тих акција и те како добро запамтила, што и педагошка пракса потврђује. Истраживачко искуствено учење је најбоље (још само да су одрасли који се баве децом и образовним програмом у потпуности тога свесни). У 20ч велика већина је већ мирно спавала очекујући сутрашњи узбудљив дан,а једна девојчица Дарија се дивила сазвежђима која су се јасно видела на небу изнад Рајца.
У недељу 6.2. устали смо око 7:30ч и у 9ч доручковали,а затим пошли на туру до Добрих вода (у оба правца 12км). Опет се растегла колона. Дуле Јанковић је ишао први и водио је колону шеретски коментаришући како је то због ловаца који су нагрнули на Рајац-\“Па ако припуцају…\“. Ловци су пошли у лов на лисице, а ми смо препричавали – \“Сто ловаца са сто пари великих бркова, испили су казан вруће ракије и кренули у лов на лисице, али надајмо се да ће им лије умаћи\“. Моја деца из подмлатка не воле када чују да човек ремети природу и зато су запиткујући ловце да ли су ухватили неку лисицу-одмах коментарисали, \“Хвала богу што нисте\“. Ка Добрим водама, са доста пауза по мокром снегу (само двоје деце није пошло) ишли смо око 4ч. Кућа на Добрим водама је била отворена јер су претходно вече у њу стигли (са смесом за палачинке на леђима) два добра другара и искусна планинара Дарко Торгашев и Зоран Чубрило (Раднички и Победа) којима овај подухват дочека деце није тешко пао. Напротив рекли су ми: \“Шта се оптерећујеш, то је за развој планинарства\“. Дочекали су нас топлим палачинкама и чајем – све је за час у сласт нестало. Опет су деца правила снешкиће, размилела се а Дарко и Зоран нудили су кафу одраслима. Уследило је сликање и повратак. Морали смо Рајку да јавимо да ћемо ручати тек око 16:30ч. Враћали смо се дужим путем, овај пут преко врха и сви смо завидели Милану Лончару и његовој унуци Иви јер су се са врха спуштали санкама. Обећах деци да ћемо пре ручка, иако поприлично мокри, изаћи на санкање. Око 16ч били смо испред дома-зграбисмо санке, клиска,јурнусмо неколико пута низ падину. Пресвлачење, ручак, па спремање доста мокрих јакни и скафандера у кесе. После доброг ручка и џиновских крофни из Рајкове кухиње пут Београда смо пошли око 18:30ч и у Скерлићевој били око 20:30ч.
Хвала свима одраслима који су помогавши ову акцију испоштовали златну пословицу: Ако желиш да гледаш унапред и очекујеш добро у будућности-улажи у најмлађе… (и додајем) – поштујући потребу деце да слободно у природи истраживачки уче. Јер како рече С. Д. Матвејев \“Природа се може истраживати у капи воде у епрувети… али је највећа част и задовољство истраживати природу у великом и највећем – ОД ПОДНОЖЈА ДО ВРХА ГОРОСТАСНЕ ПЛАНИНЕ.\“ Радујемо се Рајцу следеће године и новим дружењима на планини.